PLES U VODI
Prevod s češkog Tihana Hamović
Dizajn korica Dina Radoman
Ples u vodi
Teme kojima se David Drabek bavi u svojim dramskim komadima su kritika globalizacije, posebno komercijalne kulture i masovnih medija. Ples u vodi je drama koja na pozadini društvene kritike iznosi intimnu tematiku – prijateljstvo, krizu srednjih godina i krizu identiteta.
Glavni likovi su trojica nekadašnjih školskih drugara, kojima se urušava privatni život. Njihove tri narativne linije donose tri konflikta: ekscentrični Kajetan uprkos svom komercijalnom poslu ne želi da se pomiri sa površnošću života usmerenog na ispraznu zabavu, novac i medijalnu slavu; mrzovoljni Pavel je ostao zaglavljen u poziciji konzervativnog intelektualca iz osamdesetih godina i odbija sve izraze konzumerizma; a usamljeni Filip od pokvarenog sveta pokušava da se odbrani sjedinjenjem sa vodom kao prvobitnim elementom.
Ples u vodi je ispovest o nemogućnosti autentičnog života u današnjem društvu. Prisutna je i lokalna, mada ne isključivo lokalna specifičnost, u vidu problema pomirenja sa komunističkom prošlošću i pretnjama razvijenog kapitalizima. Tu je i pitanje muškog identiteta u globalizovanom svetu. Trojica glavnih junaka se tajno bave sinhronim plivanjem, disciplinom kojom se bave samo žene, na taj način redefinišući pojam muževnosti i proširujući njegovo ograničeno rodno shvatanje.
Drama se sastoji od petnaest relativno samostalnih scena u kojima Drabek smenjuje ozbiljna zapažanja svojih junaka sa komičnim i iščašenim izjavama i ponašanjima. Možemo je posmatrati kao tragikomediju sa grotesknim, nadrealnim i apsurdnim elementima. Kako navodi sam autor, jedan od najznačajnih savremenih čeških dramskih pisaca: „Moje drame su duhovite, ali nisu vesele“.
Tihana Hamović
Za mene je ovo veoma osetljiva, autobiografska ispovest o odnosu sa dvojicom mojih najbližih prijatelja iz Olomouca. Kad god se igra, strahujem da u njoj ostane snaga ispovesti o jadnoj i nesrećnoj muževnosti tridetogodišnjaka, koji svoje nesigurnosti i nejasnoće rešavaju umetničkim plivanjem. Mislim da je u pravu reditelj Stenli Kjubrik kada tvrdi da je autoru potrebno šest ključnih tačaka, šest zapanjujućih slika koje će potom spojiti mostovima. To moraju biti fascinantne slike, koje vas ne napuštaju, kao što ovde imamo prizor muških nogu koje se podižu iznad površine vode. Kada imate te ključne tačke, ostatak se ispunjava i srasta u celovit komad.
David Drabek